Naši proizvodi su
potpuno ekološki i ispitani
na institutu Siniša Stanković

sa najvišom ocenom
o kvalitetu.



Potpuno jednostavni za primenu.

Pročitaj više



Naši proizvodi su potpuno ekološki i po HACCP standardima

DERATIZACIJA

U bukovalnom smislu deratizacija znači unlištavanje pacova. U širem savremenijem pogledu pod daratizacijom se podrazumeva uništavanje svih štetnih glodara koji pretstavljaju opasnost po zdravlje ljudi i životinja, zato što prenose niz zaraznih i parazitnih bolesti.

Glodari spadaju u rod Rodentia, koji se deli na dva podreda: Sciunomorpha (glavni pretstavnik — veverica) i podred Miomorpha (mišoliiki gladari).

Glodara u svetu ima preko 3.000 vrsta, od kojih u našoj zemlji žive 33 vrste. Od ovih vrsta kao najrasprostranjenije navodimo sledeće: poljski miš (Apodemus agrarius), šumski miš (Apodemus sylvaticus), poljska voluharica (Microtus arvalis), vodeni pacov (Arvicola terestris), bizamsiki pacov (Ondatra zibetica), sivi puh (Glis glis), tekunica (Citelus citelus).
Od posebnog značaja u savremenom smislu deratizacije su sinatropne vrste glodara:
Rattus rattus — crni ili domaći pacov
Rattus norvegicus — sivi pacov, selac
Mus musculus — domaći miš

Dezinsekcija 1

Od pomenutih vrsta u našim klimatsko-geografskim uslovima, najmnogobrojnija je vrsta domaćeg miša (oko 60%), za kojim sledi sivi pacov (oko 15%), a na kraju dolazi domaći pacov — oko 10%. Ostalih 15% otpada na sve ostale vrste glodara.

Za anatomsku građu glodara karakteristični su oštri sekutići koji nepretkidno rastu i troše se pri glodanju. Ovi sekutići su srpastog izgleda, sa zaošternim vrhovima u vidu dleta, tako da pretstavljaju moćno oružje u borbi protiv neprijatelja, a tim istim sekutićima se ove životinje služe u prihvatanju i grickanju hrane, kao i pri kopanju zemlje.

Dezinsekcija 1

U odnosu na zdravlje i na delatnost ljudi, glodari imaju negativnog uticaja u smislu što prenose tridesetak zaraznih i parazitnih bolesiti od kojih navodimo sledeće: kugu, tularemiju, hemoragicnu groznicu, Lassa-groznicu, antraks, salamonelozu, leptospirozu, murini tifus, besnilo i druge, a od parazitarnih bolesti navodimo — trihinozu, tenijazu, amebijazu i druge. Osim toga, glodari nanose velike materijalne štete, što je u neposrednoj zavisnosti od njihove brojčanosti.

U barbi protiv pacova posebno, zdravstvena služba stekla je svoja prva iskustva u domenu deratizacije, koja datiraju još iz srednjeg veka. U tom periodu kada mikrobi još nisu bili poznati kao infektivni agensi, ljudski razum je dovodio pojavu pojedinih epidemija (posebno kuge) u vezu sa najezdom pacova.

Dezinsekcija 1

Opasnost od pojave kuge među ljudima ni danas nije protekla, uprkos svim dosada preduzetim merama na njenom sprečavanju i suzbijanju.

Dezinsekcija 1

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u toku 1982. godine registrovano je 713 slučajeva kuge, kod ljudi, od čega je 36 osoba umrlo, dok je prethodne 1981. godine bilo registrovano 194 slučaja ove bolesti među ljudima, što pokazuje da ona može biti i u porastu, u najnovije vreme.

Borba protiv pacova kao prenosilaca kuge vodi se već vekovima, a najpre su protiv nje bile pireduzimane mehaničke mere kao što je stavljanje metalnih tanjira na konopce kojima su vezivani brodovi prispeli u evropske luke iz udaljenih prekomorskih zemalja, u kojima su harale epidemije kuge i drugih još nepoznatih zaraznih oboljenja. Te epidemije, s vremena na vreme izbijale su i u Evropi. U našim krejevima najviše ih je registrovano u Dubrovniku (oko 30 epidemija) u Zadru (10 epidemija) u Trogiru (5 epidemija), a u susednoj Veneciji bilo ih je registnovano čak 40.


Danas se kod nas i u svetu borba protiv glodara kao prenosilaca infektivnih agenasa i kao štetocina vodi od strane stručnih službi iz domena zdravstva, poljoprivrede i veterinarstva, od kojih svaka deluje u svom delokrugu rada.

Delatnost ovih stručnih službi međusobno se isprepliće iz razloga što su metodologija rada, kao i sredstva sa kojima se radi uglavnom isti ili slični.